Cena ugljenika

Pre neki dan za klijenta sam sređivao rukopis koji ide u štampu.  Urednik (u isto vreme i "fact-checker", odnosno, srpski rečeno "korektor") mi je postavio pitanje o ceni energije iz obnovljivih izvora, u poređenju sa cenom iz elektrana na ugalj.

Uvreženo mišljenje je da električna energija iz termoelktrana košta dosta manje od električne energije iz vetrogeneratora ili solarnih panela. To, međutim, ne samo da više nije tako, već su i tehnologije koje su pre svega deset ili petnaest godina bile u povoju, sada jeftinije od električne energije iz uglja. A o solarnoj energiji da se i ne govori...

Na primer, ugovori za isporuku električne energije iz "offshore" vetrogeneratora kretali su se ove godine oko €43 po megavatsatu (MWh). A MWh iz velikih solarnih PV instalacija pre dve godine dostigao je rekordno nisku cenu od €11.

S druge strane, cenu električne energije iz uglja je notorno teško ustanoviti. Većina evropskih elektrana na ugalj izgrađena je pre više od 20 godina, tako da su troškovi izgradnje u potpunosti amortizovani.  

Međutim, čak i kada uzmemo u obzir samo trošak goriva, plus troškove rada i održavanja (eng. "operations and maintenance"), dakle čak i kada zanemarimo troškove izgradnje postrojenja, cene energije iz obnovljivih izvora su i dalje povoljnije. 

U blog-zapisu od pre mesec dana ustanovili smo da stručna literatura tvrdi kako iz tone uglja dobijamo oko 2.5 MWh (ovo ne važi za Srbiju jer je domaći ugalj lošijeg kvaliteta). Pri ceni od 50 USD po toni uglja i sa troškom rada i održavanja od 10% po ceni jedinice energije, dobićemo da je cena MWh iz uglja oko 27.5 USD. Znači, dosta skuplja od električne energije iz solarnih postrojenja. 

Ali cena uglja po toni nije bila 50 USD po toni od Septembra 2020. Tada je otprilike krenula da raste, dostigavši vrhunac od 432 USD u februaru ove godine. Trenutno, cena je 329 USD po toni, što znači da MWh električne energije iz uglja (uz 10% rada i održavanja) sada košta oko 145 USD po MWh. Skoro 13 puta više of najpovoljnije cene iz PV solarnih panela i 3 puta više od energije iz vetrogeneratora. 

Dve stvari u zaključku ovog zapisa: nadam se da sve ovo govori u prilog tome kako ne treba uvoziti ugalj iz Kine, Indonezije ili ko zna odakle, već uložiti sredstva u izgradnju infrastrukture obnovljivih izvora energije.  

Druga stvar je što mnogi političari pa čak i deo stručne javnosti negde smatra da je ugalj besplatan. U stvari, znaju da kao sirovina ima neku trgovinsku vrednost, ali ako je tu, u zemlji, treba ga vaditi i koristiti. Naravno, to je opasan način razmišljanja, sličan onome da su šume tu, pa da drveće možemo seći, dok ga ima. 

To dovodi ne samo do ekoloških katastrofa, kao što je i prekomerno korišćenje fosilnih goriva dovela do porasta gasova staklene bašte, već i do kriza u snabdevanju.

Ovaj tekst Svetskog ekonomskog foruma (eng. World Economic Forum) daje jasne razloge zašto je važna takozvana "cena ugljenika". Kao što bi rekli, "No such thing as a free lunch". U prevodu, nema besplatnog ručka.