Krovna i zemljišna PV solarna postrojenja

U prošlom postu ustanovili smo da je moguće proizvesti količinu električne energije jednaku onoj iz svih termoelektrana u Srbiji, ako bismo instalirali solarnu PV elektranu površine 412 km², odnosno snage 17,75 GWp. Zatim smo napomenuli da, u stvari, ta elektrana ne mora da bude u jednom zemljišnom komadu. Moguće je istu količinu energije dobiti iz konfiguracije solarnih elektrana različitih površina, odnosno snaga. 

U ovom postu razvijamo tu ideju, a sa ciljem da odgovorimo na prigovor protiv energije iz solarnih panela, da zahteva velike zemljišne površine.

Prvo, treba napomenuti da ovo nije trivijalan prigovor. Cilj Evropske Unije je da stopa urbanizacije (gubitka) zemljišta bude ispod 800 km² godišnje. Dakle, potreban je smislen odgovor koji će solarnu energiju (kao i energiju vetra), uklopiti u tradicionalne načine korišćenja zemljišta za poljoprivredu i stočarstvo, odmor i rekreaciju, zaštitu biljnih i životinjskih vrsta, transport i stanovanje, kao i druge namene. 

Možda bi ovde najkorisniji bio sinergijski pristup. Dakle, na koji način, tamo gde je to moguće, integrisati solarna postrojenja sa postojećim namenama zemljišta? Razmotrićemo ovde dve ideje. Jedna je očigledna: koristiti krovne i urbane površine za solarne panele. Koliko energije možemo dobiti na taj način?

Uzmimo za primer Beograd. Područje glavnog grada je 3.222 km². Stambenih zgrada sa jednim ili dva stana, dakle privatnih kuća ima 250.897. Ako svaka peta (20%) od tih privatnih kuća instalira 4 KWp fotonaponskih solarnih panela na krovu, to bi ukupno bilo oko 200 MWp snage. Ako dalje iskoristimo stoti deo (32 km²) površine gradskog područja, objekte poput parkinga i krovova javnih, komercijalnih i industrijskih objekata, možemo imati još oko 1 GW instalirane snage. 

Dakle, čak i ova kranje skromna projekcija stope instalacije solarnih PV postrojenja u Beogradu približava nas na 10% od 17.75 GWp (koliko nam treba da zamenimo električnu energiju iz termoelektrana solarnom energijom u Srbiji), a bez korišćenja zelenih ili poljoprivrednih površina.  

Možda će neko reći da su ovo prazne maštarije. Koja je verovatnoća da će 50,000 kuća u Beogradu instalirati solarne panele i grad dodati još pet puta toliko? Ako kažemo da u Nemačkoj već ima oko 1.2 miliona manjih solarnih instalacija (ispod 10 KWp), neko će odgovoriti, da, ali to je Nemačka! Moje mišljenje je, međutim, da primera za brzo i široko prihvatanje novih tehnologija ima dosta, od putničkih automobila do radio i TV aparata, kompjutera i mobilne telefonije. Bitne su zakonodavne mere podrške.

Da podsetim: tema ovog posta je pitanje racionalnog korišćenja zemljišta u razvoju fotonaponske solarne tehnologije.  Predložili smo u ovom postu ono što bih nazvao sinergetskim pristupom. U sledećem postu, nekoliko reči o zonskom pristupu.