Dvadesetpet teravatsati (TWh) iz solarne energije u Srbiji

Zanimljiv misaoni eksperiment: koliko je zemljišta potrebno za PV solarnu elektranu u Srbiji da bismo godišnje dobili prinos električne energije jednak onom iz srpskih termoelektrana? Ukratko, odgovor je negde oko 400 km², što je, recimo, površina u obliku kvadrata od oko 20 km x 20 km.  Kako sam došao do 400 km², odnosno da budem precizan 412,79 km²?

Evo kalkulacije: prema podacima Republičkog Zavoda za Statistiku u Energetskim Bilansima za 2018. termoelektrane su te godine u Srbiji proizvele oko 25 TWh. Naravno, nešto od te energije otišlo je za sopstvene potrebe, a nešto na sistemske gubitke - nije svih 25 TWh bilo dostupno krajnjim potrošačima. Ali, pretpostavimo da nam je cilj proizvesti 25 TWh godišnje.

Najosunčaniji deo Srbije je ka granici sa Makedonijom, pa ćemo tu smestiti našu PV solarnu elektranu. Prema klimatskoj bazi podataka PVGIS-ERA5 u tom delu Srbije potrebno nam je 17,75 GWp instalisane snage da bismo dobili 25 TWh godišnje.

Sada je, naravno, pitanje koliko prostora zauzima 17,75 GWp?

Da bih to ustanovio pogledao sam na internetu listu nekih od najvećih PV elektrana na svetu. Našao sam ukupno 23 PV solarne elektrane (sa podacima o snazi u MWp i površini u km²). 

Nakon što sam podelio ukupan broj GWp snage sa ukupnom površinom dobio sam da velike PV elektrane u proseku (dakle ovo je zaista jednostavan prosek bez obzira na geografsku širinu, snagu panela u vatima i druge faktore) imaju 43 MWp po km2.

Dakle, onda nam ostaje da podelimo 17,75 GWp (snaga naše srpske solarne hiper-elektrane) sa 43 MWp (odnosno, 0,043GW) i dobićemo 412,79 km2, odnosno oko 20 km puta 20 km. 

Primetimo, međutim, sada i ovo: ta površina ne mora da bude u jednom komadu ili na jednom mestu. Za svrhe ovog misaonog eksperimenta mi smo smislili jednu PV elektranu od 400 km², ali ne postoji razlog zašto ne bismo imali, na primer, 100 elektrana od po 4km². O ovome više u sledećem blog-postu.

Sećam se razgovora sa profesorom Dejvidom Mekkejom o njegovoj pretpostavci da jedan mali deo Sahare može snabdevati čitavu Britaniju energijom. Dodao je da to zapravo nije mala površina. Odnosno, mala je u odnosu na Saharu, ali recimo (ovde razvijam njegovu kalkulaciju) za 300 TWh koliko se potroši u Ujedinjenom Kraljevstvu potrebno je 175 GWp snage, odnosno PV elektrana površine 4.070 km².

Dakle - da li je 400 km² velika ili mala površina? 400 km² je oko 0,5% površine Srbije. Rudarski basen Kolubara je trenutno površine 600 km² a zalihe uglja se prostiru na 1.500 km². Da li je onda, sa stanovišta korišćenja zemljišta i energetske politike uopšte, bolje imati 400 km² pod solarnim panelima ili eksploatisati ugalj, koji nije obnovljivi resurs, sa 4 puta veće površine? Da li možda treba uzeti u obzir i druge parametre kao što su održivi razvoj i kvalitet vazduha? Zanimljiva pitanja.

Moje je mišljenje da kada uporedimo sledećih pet parametara: energetsku sigurnost, zaštitu životne sredine, proizvodnu cenu električne energije, socijalizovanu cenu električne energije i emisije štetnih gasova, treba da ukinemo termoelektrane i zamenimo ih takozvanim novim obnovljivim izvorima energije, dakle solarnim panelima i vetrogeneratorima.  

A za kraj jedan zanimljiv obrt: možda nam i nije potrebno 400 km²  zemljišne površine. U sledećem postu: zemljišne i krovne elektrane.