EPS: Podsticaj za štednju električne energije

 

 

Pre oko mesec dana N1 je objavio vest o podsticanju štednje električne energije. Ukratko, tekst kaže: "Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Zaključak kojim se daje preporuka „Elektroprivredi Srbije“ da i naredne zime obračunava popuste kupcima koji su na garantovanom snabdevanju i da taj popust važi od oktobarskih računa 2023. godine, zaključno sa računom za mart 2024. godine."

Pre dva dana, u petak 27. oktobra Politika je donela opširniji tekst koji objašnjava kako će se ovaj popust obračunavati u praksi. 

 "Upitan kako će se i šta računati mr Željko Marković, stručnjak za energetiku i jedan od bivših direktora u EPS-u, kaže za „Politiku” da je povoljnost ovih popusta ta što će se pri obračunu birati mesec u odnosu na koji se računa ušteda, koji je povoljniji za kupca.

Na primer, ako je kupac u novembru ove godine ostvario potrošnju od 400 kilovata, u novembru 2022 – 430, a u novembru 2021 – 482 onda su njegove uštede u poređenju s prošlom godinom sedam odsto, a u odnosu na pretprošlu 17 procenata. Pošto je pretprošle godine više uštedeo, ta vrednost od 17 odsto će se koristiti pri obračunu i taj kupac će dobiti popust od 25 procenata – naglašava Marković."

Ili kako kaže N1: "Za uštede energije od pet do 15 odsto obračunavaće se popust od 20 odsto, a za potrošnju od 15 do 20 odsto popust je 25 odsto.

Građani koji smanje potrošnju struje između 20 i 25 odsto, moći će da računaju na popust od 30 odsto, dok će oni koji uštede između 25 i 30 odsto energije ostvariti popust od 35 odsto."

Marković takođe pojašnjava: "Popust od 25 odsto će se računati samo na utrošenu struju (kilovat-časove), ne i na obračunsku snagu i trošak garantovanog snabdevača." 

Bilo kako bilo, ova mera pokazuje da podsticaji štednje (cenovni signali) mogu u isto vreme stimulisati instalaciju obnovljivih izvora energije u okviru domaćinstva. Ako bi se na pravilan način kalibrirali popusti, ne bi bilo potrebno da se domaćinstva koja proizvode energiju registruju kao prozjumeri.  Odnosno, pored prozjumerskog sistema mogao bi da postoji još jedan sistem podrške, koji možemo nazvati sistemom "štednog podsticaja". 

Recimo, neko instalira PV elektranu u dvorištu ili na krovu i onda tokom godine dobija popust na uštedu ostvarenu nakon instalacije. Trebalo bi ovde uraditi matematički model isplativosti, ali mi se čini da postoji mnogo konfiguracija u kojima bi taj model bio isplativiji od prozjumerskog. 

Recimo, ako je a) vršna snaga domaćinstva u kW, b) potrošnja energije domaćinstva u kWh, c) instalirana PV snaga u kWp, d) popust u procentima, e) cena snabdevača po kWh u dinarima, f) procena prinosa solarne energije u kWh, g) trošak instalacije u dinarima, onda postoji skup vrednosti koji može opravdati (u okviru modela "štednog podsticaja") investiciju u panele, van prozjumerskog sistema. 

Na ovim blog-stranama sam nekoliko puta kritikovao EPS (dinosaurusi, monopolisti itd...). Ali, ovde slede pohvale: ovo je zanimljiva mera, koja ima potencijala da se dalje razrađuje. Sviđa mi se elegancija i jednostavnost ovog cenovnog mehanizma, koji kao da potiče iz teorije igara (eng. game theory). Dakle, kvanitifikovana je sistemska monetarna vrednost uštede, koja je zapravo u sinergijskom smislu veća od iznosa nepotrošene energije. Nisam čuo da se ovaj pristup primenjuje u drugim zemljama. Zašto ne bismo bili prvi, u smislu dalje razrade ovog koncepta u štedno-investicioni model, koji drugim tržištima može biti primer održivog razvoja.