Intersolar: mnogo veliki sajam!

Vratio sam se sa Intersolara pre 10 dana, evo nekih zapažanju o tom gigantu od sajma energetike. Da ilustrujem, dobio sam pre neki dan mejl od organizatora u kom piše da je ove godine Intersolar posetilo 106.000 hiljada ljudi iz 166 zemalja, da je izložbeni prostor bio 180.000 m² (u 17 hala) a broj izlagača 2,469. Radi poređenja izložbeni prostor hale 1. beogradskog sajma je 15.000 m². 

Ali, sve ovo zvuči malo apstraktno u poređenju sa onim što posetilac doživi kada stigne na Intersolar. Recimo, u prvoj hali koju sam posetio izlagali su proizvođači montažne opreme za solarne panele. Štand za štandom, hiljade kvadratnih metara, stotine ljudi koji nude aluminijumske šine, nosače, držače, stezače, šrafove, postolja, profile i slično. 

U halama gde se nude baterije za skladištenje električne energije na desetine kineskih firmi nudi litijumske baterije. Iskreno sve izgledaju dosta slično, brending i diferencijacija je za kineske firme uvek bio mali izazov. Ali, to je već druga tema. A onda hale sa panelima, kućnim sistemima za upravljanje energijom, kablovima i instalacijama... Ako idete sledeće godine ponesite udobne cipele i spremite sa za duge šetnje. 

Evo nekoliko utisaka ilustrovanih fotkama sa "iventa":

 

 

Snaga panela raste, naravno. Iskreno, i njihove dimenzije. Ovaj panel (kako piše na plavoj nalepnici) je preko 2.3m dugačak i 1.3m širok. Težina skoro 40kg. 

 

Izbor fleksibilnih panela je sve veći. Da ponovo postavljam svoju krovnu elektranu verovatno bih izabrao jedan ovakav model. Cena po kW snage je veća, ali kada se uzmu u obzir troškovi transporta i instalacije izađe na isto... a opterećenje krovne konstrukcije je znatno manje. Recimo, na 5 kW (uzimajući u obzir i nosače) fleksibilni paneli su ukupno oko 250 kg lakši. 

 

Sviđa mi se ovaj trend integracije solarnih ćelija u krovne materijale. Sada je već moguće dobiti elemente različitih boja, recimo bliže oker boji klasičnog crepa. 

 

Sviđa mi se kako ova kompanije razmišlja. Zovu se Smartfox. Napravili su AC grejač i kontroler koji prozjumerske viškove energije usmerava prvo u bojler a onda na mrežu. A onda se ispostavilo da je jedan od predstavnika firme na štandu naš zemo Alem Pokvić, rodom iz Bugojna (moj deda Branko rođen je u Doboju).

Ovo je zapravo odličan način skladištenja električne energije iz PV panela, a godinama se već koristi (recimo u Danskoj) za skladištenje viškova električne energije iz vetrogeneratora. Mene kopka zašto neko nije napravio nešto slično za hibridni sistem ali gde bi grejač bio DC, as AC/DC svič-kontrolerom. 

 

Od ovoga sve počinje. Cilindar od silikona od koga se pravi osnov za solarne fotonaponske ćelije. 

 

Na kraju, evo jednog lepog primera solarnih panela uklopljenih u fasadu kuće u predgrađu Minhena. Čini mi se da tu ima bar 5 kW snage. 

Više informacija, naravno, na sajtu https://www.intersolar.de/home.