EKSPONAT C

  Pokušavam da u EXCELu napravim matematički model vremena otplate PV solarnog sistema u Srbiji. Svestan sam ograničenja takvog modela. U mojoj iteraciji on je aritmetički, a zapravo treba da bude zasnovan statistički, odnosno stohastički. U idealnim okolnostima to bi bio "large data" model, koji bi omogućavao predviđanja velike verovatnoće. Svako prozjumersko domaćinstvo ima svoje matrice potrošnje električne energije, koje se menjaju iz dana u dan i meseca u mesec. Kada broj prozjumera dostigne, recimo 10,000, onda će statistička obrada podataka moći da pruži bolje mogućnosti predviđanja vremena otplate. U mom modelu pitanje vremena otplate svodi se na modeliranje vrednosti kWh iz solarnog sistema. Kako bismo ilustrovali poteškoće, evo postavki jednog mogućeg scenarija: domaćinstvo na području Beograda greje se na struju i troši u proseku 12770 kWh godisnje.  Instalirana je krovna PV solarna elektrana snage 6.9 kWh, s azimutom od nula stepeni. PV GIS daje procenu prinosa od

  Mala pauza u predstavljanju PV elektrane Gardoš 1. Dali smo opšti pregled i detaljnije opisali krovne nosače i PV solarne panele , a ostaje nam da opišemo inverter, sistem skladištenja energije [baterije] i ožičavanje. Pauza, jer se dešavaju neke zanimljive stvari u energetskom zakonodavstvu, koje moj blog kao da je anticipirao. U septembru prošle godine skrenuo sam pažnju da nije pravično naplaćivati PDV prozjumerima i na kilovat-sate koje izvoze u mrežu i na kilovat-sate koje uvoze iz mreže .   Naravno, nisam u ovome bio usamljen, nekoliko novinskih članaka kao i postova na forumima je pokušalo da skrene pažnju javnosti na ovaj problem. Jedno od rešenja koje sam ponudio je da se PDV naplaćuje na razliku u kilovat-satima. Drago mi je da to rešenje prihvaćeno, jer je najpravičnije. Takođe sam pisao o zonskom pristupu u razvoju "offshore" obnovljivih izvora energije u Velikoj Britaniji. Ovaj pristup je u praksi kombinovan, tokom poslednjih 10 godina, sa aukcijama na koji

U prošlom blog zapisu predstavio sam svoje rešenje nosača za krovne PV solarne panele. Te nosače od "L" profila izradili smo kako ne bismo morali od bušimo krovne grede i dižemo crep.  Ovde ću opisati fotonaponske (PV) panele, njihove tehničke karakteristike kao i proces nabavke.  Dakle, na krov smo instalirali 10 panela od 500 vati (W). Paneli su dimenzija 2220mm x 1102mm x 35mm. Prema tehničkom listu koji ide uz panele, snagu od 500W dobijamo pri idealnim (laboratorijskim) uslovima iradijacije od 1000W po kvadratnom metru.  S druge strane, "NOCT power" ( normal operating conditions power ), dakle snaga pri normalnim radnim parametrima (prema specifikaciji, to je iradijacija od 800W po m 2 , temperatura od 20 C...) iznosi 378W. Ukratko, teško da će bilo koji od ovih panela ikada dati svoj optimum od 500W (naročito s obzirom na azimut i nagib krova), ali to je u svetu PV sistema jednostavno tako.   Proizvozvođač panela je kineska firma Yifeng Technologies . Prizna

U prošlom blog zapisu dali smo pregled krovne elektrane Gardoš 1. Sada je vreme je da opišemo podsisteme ove energetske instalacije. Pre svega, rešenje krovnih nosača za solarne panele.  Kao što ste možda primetili na video snimku ovde , solarni paneli leže na nosačima od L metalnih profila. Po dva nosača spojena su metalnim trakama preko slemena. Ovo rešenje našao sam u jednom američkom časopisu za obnovljive izvore energije, pre nekoliko godina.  Hteo sam da primenim isti princip na svom krovu, zato što otklanja potrebu za dizanjem crepa i bušenjem krovnih greda. Bilo mi je stalo do integriteta krovne konstrukcije.  Naravno, sada postoje aluminijumske šine koje se montiraju na metalne stezače, a ti stezači idu na letve koje se nalaze ispod crepa. Kako mi je rečeno, ovaj sistem montaže skoro da eliminiše potrebu za bušenjem greda. Ali, tu i dalje postoji uvećan rizik oštećenja crepa, kao i prokišnjavanja. Zato sam skicirao svoje nosače a od tih početnih skica mladi student mašinstva S