Koliko vremena treba da se isplati solarni sistem?

 

 

Vreme isplate krovnog fotonaponskog sistema je lako izračunati, bar u teoriji. Prvo, pogledate koliko će taj sistem proizvoditi energije, tako što ukucate njegove parametre u fotonaponski GIS, kao što je onaj na internet stranama Evropske komisije.

Recimo da planirate krovni sistem u Nišu, idealno orijentisan ka jugu, snage 7 kW. Takav sistem daće vam oko 9200 kilovatsati (kWh) godišnje. Zatim računate novčanu vrednost proizvedenih kWh. Ako je kilovatsat po aktuelnoj ceni 9,7 dinara (uključujući PDV), proizvešćete električne energije u vrednosti od oko 90.000 dinara, odnosno 720 EUR .

Ako vam je dostupno net-merenje (računate vi), sve što treba da uradite u trećem koraku je da podelite cenu vaše krovne elektrane, recimo 4.500 EUR sa godišnjom vrednošću proizvedene energije od 720 EUR. U ovom slučaju rezultat vam kaže da je vreme isplate 6 godina i 3 meseca.

Međutim, način na koji EPS sada prozjumerima obračunava net-merenje, onemogućava čak i približno računanje vremena isplate. Pored mrežarine, EPS naplaćuje PDV na kilovatsate koje prozjumer uvozi sa mreže, kao i na kilovatsate koje izvozi sa mreže. Znači, kada prozjumer proizvodi višak energije na taj višak plaća porez, a kada nadomešćuje manjak energije, opet na tu količinu plaća porez.

Na primer, hajde da pretpostavimo da je u julu vaš sistem proizveo 1.100 kWh. Ali, vi ste prve dve nedelje jula bili na odmoru, a tokom druge dve nedelje tokom dana niste bili kući. Od tih 1.100 kWh ste u objektu zapravo potrošili svega 200 kWh.

Ako ste jednu polovinu od tih 200 kWh, znači 100 kWh iskoristili uveče, izvezli ste u mrežu energije od 1.000 kWh u vrednosti 8144 dinara i na to platili PDV od 1628 dinara. Zatim, platili ste dodatnih 977.2 dinara za tih 100 kWh koje ste uvezli sa mreže. Dakle, tog meseca kada ste proizveli iz vaše krovne elektrane 1.1 MWh, tržišne vrednosti od 348 EUR (prema veleprodajnoj "dnevnoj" ceni od jula 2022.), na osnovu vašeg prozujmerskog računa morali ste EPS-u da platite 2.605 dinara! To je, naravno, bez „mrežarine“, koja u ovom slučaju može iznositi dodatnih 3.800 dinara.  

Možda će sada neko reći „da, ali prozjumer onda može tih 1.000 kWh da povuče sa mreže, kada ima manjak iz svoje krovne elektrane, recimo u novembru ili decembru.“ Zapravo, ta mogućnost ovde ne menja bitno računicu. Jer sada prilikom uvoza te energije prozjumer ponovo plaća 1628 dinara, znači na svojih proizvedenih 1.100 ukupno 3.256 dinara (plus "mrežarina").

Dve stvari mi se ovde čine očiglednima: prva je da u Srbiji više nije moguće aritmetički izračunati vreme isplate krovnog solarnog sistema. Potrebna je statistička analiza a zbog broja varijabli i nedostupnosti skupova podataka to možda neće biti moguće pouzdano učiniti još nekoliko godina. Druga stvar je da pod ovakvim uslovima neki sistemi se možda nikad neće isplatiti. Potrebno je izmeniti način naplate net-merenja, kako bi postojao finansijski podsticaj za ulaganje u krovne elektrane.