Gde ode 60 godina (i 3,3 milijarde tona)?

Od kada pratim energetiku u Srbiji, dakle proteklih dvadesetak godina, viđam izjave tipa „Imamo uglja za sledećih 300, 100, 60 godina…“  Ne samo u medijima, već u stručnoj literaturi, izjavama energetskih eksperata, statističkim bilansima.

Na primer, ovaj tekst u Politici iz 2018. kaže da Srbija (bez Kosova) poseduje zalihe od 3,3 milijardi tona uglja. Ako se godišnje, prema energetskim bilansima, u Srbiji potroši nešto ispod 40 miliona tona, to je onda dovoljno za skoro 90 godina.

Uglja ima, uglja ima… Sve dok se jednog dana ispostavilo da uglja nema. Nema ga dovoljno za sledeću zimu, a ako ga uopšte ima onda je lošeg kvaliteta: niske kalorične vrednosti, neisplativ ili nedostupan za eksploataciju.

Pre dve godine novinske agencije prenele su vest o otvaranju novog otkopa u rudarskom basenu Kolubara. Naslov u Danasu je indikativan Vučić: Novi otkop u Kolubari obezbeđuje ugalj za narednih 60 godina. Propratna fotografija pokazuje državni vrh i tadašnjeg direktora EPS-a Milorada Grčića u izbledelim farmerkama i ispasanoj košulji.  

Juče, međutim, čitam potpuno drugačiju priču:­ “Vučić je preneo da Srbija traži da kupi oko dva miliona tona uglja čak od Kine i Indonezije…” Šta bi sa 60 godina? Dva miliona tona zvuči puno, ali to je zapravo oko 5 posto uglja koji se godišnje potroši u Srbiji.

Mada ugalj kao energent nema budućnost treba ustanoviti ne samo koliko ga ima, već i koliko bi koštala njegova dalja eksploatacija, u smislu potpunog ekonomsko-socijalnog troška. To je onda korak napred u odgovornom upravljanju društvenim dobrima.

Umesto studije koja će jednostavno prepisati bilanse iz prethodne studije, zašto ne upotrebiti najnovije hiperspektralne tehnologije, s tim da se rezultati objave u medijima i daju na dalju reviziju.

Znači, ne koliko uglja ima „potencijalno“ (jer to već znamo, ima ga za 300 godina), već koliko je uglja zaista moguće iskopati u okviru postojećih investicionih planova, tokom narednih 5, 10 ili 15 godina. Mislim da bi rezultati više nego jasno pokazali zašto ugalj ove zime dolazi iz Indonezije.